Inteligencija je fascinantna tema. Duboko u sebi svi znamo da ima veliki uticaj na naše živote, na jedan ili drugi način. Bilo da se radi o našim rezultatima u školi, na univerzitetu, uspehu na poslu, našim odnosima ili bilo kojoj drugoj aktivnosti. Nauka je precizno dokazala da je inteligencija snažno povezana sa mnogim važnim životnim postignućima (o čemu možete saznati više u našem članku o tome kako je IQ povezan sa uspehom u životu).

‍

Ali inteligencija je takođe oduvek bila tema puna poluistina i konfuzije u našoj kulturi, iako je bila jedno od najplodnijih područja naučne psihologije u prošlom veku, ako ne i najplodnije. Poznati istraživač inteligencije Robert J. Sternberg je 1996. godine razmotrio ovaj problem u svom radu “Mitovi, kontramitovi i istine o inteligenciji”. A nedavno su profesori Furnham i Horne objavili 2021. godine “Mitovi i zablude o inteligenciji: Istraživanje 35 mitova” pokazujući koliko su rasprostranjene zablude o inteligenciji postale.

‍

U sledećem članku predstavljamo neke od najčešćih mitova, koji mogu biti lažni ili istiniti. Pokušajte da pogodite dok čitate naslov mita da li je lažan ili istinit i saznajte uz objašnjenje razloge. Ako zadržite otvoren um, biće vam zabavno otkrivati naučnu stvarnost u svakom slučaju. Nadamo se da ćete uživati!

‍

‍

Mit #1 Prosečna IQ populacije je bila stabilna u poslednjim decenijama.

Godine 1984, istraživač James Flynn objavio je svoje otkriće da svaka nova generacija postiže bolje rezultate na istim IQ testovima, po stopi od 3 dodatna IQ poena svake decenije. Ovaj fenomen, poznat kao Flynnov efekat, jedan je od najdokazanijih psiholoških efekata. Toliko da su čak i američki sudovi donosili odluke o smrtnoj kazni na osnovu prihvatanja ovog efekta.

‍

Čini se, međutim, da se u razvijenim zemljama prosečan IQ stabilizuje (što neki nazivaju anti-Flinovim efektom jer je u nekim zemljama primećeno da opada) zbog imigracionih razloga. Prema najnovijim istraživanjima, ljudi koji dolaze iz manje razvijenih zemalja sa lošijim obrazovanjem smanjuju prosek. U svakom slučaju, Flinov efekat je robusno dokazan efekat. Saznajte više u našem članku o Flinovom efektu i kako mlađe generacije postaju pametnije.

‍

‍

Dakle, ovaj mit je lažan.

‍

Mit #2 Inteligencija se nalazi na levoj strani mozga, posebno u prefrontalnom korteksu.

Naučnici su dugo pokušavali da razumeju gde se inteligencija nalazi u mozgu. Pošto je proučavanje živog mozga pre sto godina bilo veoma teško, došli su na ideju da proučavaju ljude koji su pretrpeli povredu mozga i upoređuju pogođene funkcije. Istraživanja zasnovana na toj metodi dovela su do predloga da je frontalni režanj korteksa glavna oblast inteligencije u mozgu.

‍

Ipak, sa uvođenjem moćnih neuroimaging tehnika otkriveno je da su sve regije mozga zapravo uključene i imaju ulogu u inteligenciji. U zavisnosti od vrste zadatka, neke regije učestvuju više od drugih. Sve u svemu, otkriveno je da ljudi sa visokim IQ-om koriste obe hemisfere ravnomernije nego osobe sa niskim IQ-om i takođe imaju neurone koji brže reaguju. Pogledajte prelepe ilustracije i detaljno objašnjenje ove teme u našem članku o tome gde se inteligencija nalazi u mozgu.

‍

‍

Dakle, ovaj mit je lažan.

‍

Mit #3 Vaš IQ ne utiče na predviđanje vašeg mentalnog zdravlja.

Odnos između IQ-a i mentalnog zdravlja je veoma značajan. Različite studije su pokazale da je niži IQ snažno povezan sa lošijim fizičkim i mentalnim zdravljem, dok je viši IQ povezan sa boljim zdravljem. Naravno, mnogi faktori utiču na zdravlje, ne samo inteligencija, ali to je definitivno značajan faktor.

‍

Ovaj odnos se menja za veoma visoke IQ-ove, koji su pod većim rizikom od razvoja mentalnog poremećaja ako su hronično izloženi stresnim situacijama. Pošto brzo uče, lako mogu upasti u zamku razvijanja prekomernih strahova koji će na kraju oslabiti imuni sistem. Fascinantna tema, zar ne? Možete saznati više o tome u našem članku o vezi između inteligencije i zdravlja.

‍

‍

Dakle, ovaj mit je lažan.

‍

Mit #4 Vaš nivo inteligencije zavisi pretežno od vašeg nivoa obrazovanja i truda.

Nivo inteligencije koji postigne svako zavisi od dva glavna faktora, gena i okruženja. U početku, uticaj okruženja je veći. To znači da se razlike među decom u velikoj meri pripisuju njihovom obrazovanju, stilu roditeljstva i motivaciji za učenje.

‍

Ali kako vreme prolazi, značaj gena postaje sve veći, posebno kada uporedimo odrasle sa sličnim odgojem. Mnoge studije koje upoređuju blizance koji žive odvojeno i one koji dele okruženje pokazale su da više od 60% razlika u IQ-u u odraslom dobu potiče od gena. Saznajte više o tome u našem članku o IQ-u i genima.

‍

‍

Dakle, ovaj mit je lažan.

‍

Mit #5 Ljudi nadmašuju životinje u svakoj sposobnosti inteligencije

Prema najproverenijem modelu inteligencije, CHC modelu, inteligencija se sastoji od više sposobnosti. Iako ljudi nadmašuju sve životinje u nekim od najvažnijih sposobnosti, poput fluidne inteligencije (npr. rezonovanja), u mnogim drugim (poput memorije) ih nekoliko životinja značajno nadmašuje.

‍

Primer je čimpanza, neverovatna životinja za koju je otkriveno da ima izuzetno moćno vizuelno kratkoročno pamćenje, redosledima jače od našeg, što im pomaže da se kreću kroz šumske grane. Sigurno želite da saznate više u našem članku o inteligenciji životinja.

‍

‍

Dakle, ovaj mit je lažan.

‍

Mit #6 IQ testovi nisu naučno dokazane alatke

Prema različitim istraživanjima psihologa, poput istraživanja profesora Furnhama i Hornea (2021), više od 60% ljudi smatra da testovi inteligencije nisu savršeni i da im se ne može verovati. Verovanje da su IQ testovi samo igra je široko rasprostranjeno. To je prilično razumljivo, s obzirom na to da su mnoge igre bez naučne osnove usvojile ovu terminologiju i stvorile konfuziju.

‍

Iako su profesionalni testovi inteligencije ne samo veoma robusni, već i među najboljim, najvalidnijim i naučno dokazanim instrumentima u celoj oblasti psihologije. Toliko da je Američka psihološka asocijacija formirala multidisciplinarni tim kako bi pokušala objektivno da proceni stanje stvari, i došla je do zaključka da su odobreni IQ testovi jednako validni kao medicinska nauka.

‍

‍

Dakle, ovaj mit je lažan.

‍

Mit #7 Naš IQ dostiže vrhunac kada smo mladi, a zatim opada.

Različite sposobnosti koje čine inteligenciju nikada ne dostižu vrhunac u isto vreme u životu. Apstraktno rasuđivanje je najbolje u dvadesetim, dok verbalne veštine i znanje dostižu vrhunac u četrdesetim. Čak je i socijalna kratkoročna memorija zapravo najjača kada smo deca. Dakle, ako pogledamo različite sposobnosti koje je čine, ne, ne dostižemo vrhunac u svakoj od njih u našim najranijim godinama.

‍

Ipak, istina je da, ako smatramo opštu inteligenciju kao celinu, ona dostiže vrhunac ranije nego kasnije u životu. Ali, pošto se mozak neprekidno menja zahvaljujući svojoj plastičnosti, tip aktivnosti koje radimo može nam pomoći da održimo mozak u dobroj formi duže i čak formiramo nove veze. Saznajte više u našem članku o IQ-u i starosti.

‍

‍

Dakle, ovaj mit je lažan.

‍

Mit #8 Vaš IQ nije bitan za kratku vezu

Iako je odnos između inteligencije i upoznavanja još uvek veoma nova oblast istraživanja, trenutno se dešava mnogo toga u ovoj oblasti, a neka veoma zanimljiva naučna istraživanja počela su da osvetljavaju ovu temu. Čini se da je, pošto je inteligencija visoko povezana sa genetskom prilagođenošću, kao i društvenim i ekonomskim uspehom, veoma važan faktor prilikom procene privlačnosti potencijalnog partnera.

‍

Toliko da su istraživanja pokazala da čak i za kratkoročne povremene veze, ljudi nesvesno pridaju veliku važnost percipiranom IQ-u osobe. Pročitajte više o ovoj fascinantnoj temi u našem članku o vezi između inteligencije i romantičnog života.

‍

‍

Dakle, ovaj mit je zapravo lažan.

‍

Ukratko

Pokrili smo neke važne i veoma zanimljive mitove o inteligenciji. Postoji mnogo drugih mitova koji su veoma rasprostranjeni. Neki od najčešćih koje su izneli Furnham & Horne (2021) su: (i) IQ nije povezan sa anatomijom ili funkcionisanjem mozga, (ii) da je svako dete talentovano, (iii) da efikasne škole mogu učiniti da svako dete postigne odlične rezultate ili (iv) da IQ testovi mere samo zadatke i nisu povezani sa stvarnim životnim varijablama.

‍

Trenutno, inteligencija je ogromno istraživačko polje gde su mnoga pitanja temeljno istražena i dokazana. Ipak, mnogo toga još treba otkriti. Po našem mišljenju, emocionalna inteligencija će verovatno biti srž budućih napredaka u ovoj oblasti. Nadamo se da je ovaj članak pomogao da zapalite želju za učenjem više o inteligenciji.