.png)
Imati uspešan seksualni, ljubavni i romantičan život je od ogromnog značaja za naše blagostanje. I pored sve veće popularnosti ideje, čak i među nekim psiholozima, da je biti sam jednako dobro kao imati dobrog partnera ili da ne imati seks nije loše kao imati ga, istraživači sa Univerziteta u Groningenu u Holandiji su u nedavnoj studiji objasnili da nauka dokazuje da je ova ideja potpuno pogrešna.
Ne dajte se prevariti zavodljivim obećanjima pozitivne psihologije (neka od njih su zaista dobra i zasnovana na nauci, dok su neka samo iluzije), i ako ništa drugo, zapamtite jednu stvar iz ovog članka: prema nauci, uspešan seksualni i romantični život je jedan od najvažnijih faktora dugoročne sreće, zadovoljstva životom i niskog stresa. Naravno, loša seksualna ili romantična iskustva mogu biti jednako loša, a često i mnogo gora od toga da ste sami.
Nedavno sam pretraživao časopise o inteligenciji kada sam naišao na čarobni svet znanja koji nisam očekivao. Mnoge studije sve više pokazuju da inteligencija igra veliku ulogu u našem ljubavnom i romantičnom životu. Značaj veze između inteligencije i parenja je toliko veliki da objašnjava zašto smo mi ljudi to što jesmo, zašto smo sposobni za ono što možemo i zašto naše kognitivne sposobnosti nisu uporedive s drugim vrstama.
U ovom članku istražićemo tu vezu, kako je oblikovala našu evoluciju kao ljudi, pa čak i kako možemo iskoristiti ovo znanje za ispunjenije romantične živote. I pojedinci i zauzeti čitaoci će pronaći nešto korisno. Zato se fokusirajte, ukrcajte se i bacite svoje predrasude preko borda dok plovimo neverovatnim naučnim morem inteligencije i seksa. Nećete ostati ravnodušni.
Evolucione korene ljudske inteligencije
Tradicionalno, istraživači su verovali da smo mi ljudi razvili našu izvanrednu inteligenciju jer nam je pomogla da preživimo. Prema najpoznatijoj Darwinovoj teoriji, oni koji su posedovali veštine najvrednije za preživljavanje imali su veće šanse da izbegnu opasnosti i imaju potomstvo.
Pre hiljadama godina, najvažnije veštine su se uglavnom odnosile na fizičko preživljavanje. Primeri bi mogli biti bežanje od divljih životinja (pogledaj iza, tu je tigar!!!), lov na hranu ili borba sa jednakima. Međutim, sve veće pojavljivanje većih i stacionarnih ljudskih grupa promenilo je fokus pritiska na veštine - poput rešavanja problema i naprednih socijalnih veština - koje su im omogućile da sarađuju, budu altruistični ili čak obmanjuju.
Međutim, kako je veoma dobro predložio evolucioni psiholog Geoffrey Miller, naš nivo inteligencije daleko prevazilazi osnovne društvene potrebe koje su bile neophodne za preživljavanje u grupama. Bila je to druga sila koja je bila u igri, sila koju je već predložio Darwin, ali je većina odbacila, sugerišući da je pitanje koje gene su preživele bilo pitanje ko je uspeo da ima seks i reprodukuje se.
Kada je Darvin proučavao životinje poput pauna, postao je veoma zbunjen jer je primetio da su neka obeležja preživela čak i kada su bila štetna za opstanak tih životinja, poput paunovog repa. Ubrzo je shvatio da su ta obeležja pomagala u pronalaženju partnera, jer su činila životinju privlačnijom (hej paune, mnogo si seksi s tim repom!), čak i ako su ponekad bila loša za opstanak jer je životinja bila lakša meta. Tako je Darvin morao da proširi svoju teoriju selekcije da uključi komponentu seksualne selekcije.
Oba, životinje i ljudi, pokušavaju da ponude suprotnom polu osobine i ponašanja koja im se dopadaju. To pomaže u pronalaženju partnera i reprodukciji. A ako želite savremeni dokaz teorije pauna, setite se rizika koje oba pola preuzimaju da bi bili privlačniji. Lako možete primetiti primer kada devojke nose suknje na snežnom danu u diskoteci. Ili obratite pažnju na muškarce koji pokušavaju da pokažu svoju hrabrost radeći nepromišljene stvari pred devojkama koje im se sviđaju, poput skakanja sa stenskih litica na plaži.
Pošto su osobine koje svaki pol nudi funkcija potražnje i ponude od strane drugog pola, primetićete da će drugi pol pokušati da ponudi ono za šta misli da se traži. Ako ono što želite da pronađete nije isto što i ono što većina vašeg pola traži u vašoj kulturi, imaćete više problema da to pronađete.
Kako se ova seksualna selekcija primenjuje na specifičnu osobinu inteligencije? U velikim stacionarnim ljudskim grupama, viši nivo inteligencije obično je vodio ka većem uspehu, statusu i šansama za preživljavanje porodice (što važi i danas, kao što možete saznati u našem članku o kako inteligencija predviđa uspeh). Stoga je razumljivo da oba pola - a posebno žene - preferiraju inteligentnijeg partnera u odnosu na manje inteligentnog (uz pretpostavku da su drugi faktori jednaki, jer naravno, drugi faktori mogu uticati i učiniti stvari složenijim).
Ako dodate da inteligencija izgleda kao pokazatelj fizičke spremnosti i samim tim kvaliteta nečijih gena, kao što su na primer neka istraživanja pokazala da IQ korelira sa fizičkom simetrijom, možemo razumeti zašto je inteligencija postala tako važna kod partnera. Da bi procenili da li bi neko mogao biti dobar partner, ljudi su razvili sposobnost da prepoznaju nivo inteligencije osobe u društvenim interakcijama, čak i uz određeni stepen greške.
Kako su najmanje inteligentne osobe u bilo kojem trenutku odbacivane kao seksualni partneri u korist inteligentnijih pojedinaca, tokom vekova su se birali samo partneri sve višeg nivoa inteligencije. Ovaj proces objašnjava zašto smo kao ljudi dostigli trenutne visoke nivoe inteligencije i naziva se “petlja selekcije inteligencije”.
Međutim, možda mislite da postoji više faktora koji igraju ulogu osim same inteligencije. I u pravu ste!
Šta tražimo u partneru
Da li svi tražimo iste stvari kod partnera? Postoji neka varijacija od osobe do osobe, ali na najosnovnijem nivou, da!, postoje četiri glavne stvari koje smo prilično genetski predisponirani da tražimo kod partnera: (1) fizička privlačnost i zdravlje, (2) psihološka kompetencija -kao što su inteligencija, smisao za humor, itd.-, (3) saosećanje -spremnost da se ulaže u vezu i sarađuje- i (4) kompatibilnost -dobro se uklapaju, imaju slične ili komplementarne hobije, stilove života, životne ili religijske poglede, političke stavove, ili čak načine rešavanja konflikata-.
Mnogi naučnici, predvođeni svetski poznatim antropologom Davidom Bussom, proučavali su kako različiti faktori interesa za partnera međusobno utiču jedni na druge, drugim rečima, koliko je svaki od njih važan. Atraktivnost (kao pokazatelj dobrih gena i zdravlja) je ponovo i ponovo rangirana u svakoj studiji kao najvažniji faktor i prekidač. Minimum je neophodan da bi postojala neka vrsta interesa.
Ali druga najvažnija osobina je, što nije iznenađujuće s obzirom na ono što smo videli, inteligencija. Čak i za kratkoročne veze, istraživanja su pokazala da IQ igra ulogu u privlačnosti jednako snažno kao i u dugoročnim vezama. Ali nije reč samo o IQ-u. Veoma nedavna studija profesora sa Univerziteta Zapadne Australije je pokazala da, iako je kognitivna inteligencija veoma cenjena, emocionalna inteligencija zapravo ima viši rang kada se razmatra koliko je osoba privlačna.
Logičan zaključak bi bio: dobro, što više inteligencije neko ima, to je bolje, jer će broj zainteresovanih biti veći, pa će biti lakše pronaći zanimljive partnere, zar ne? Pa… hokus pokus, biologija nas uvek iznenađuje i nije tako lako.
Kako inteligencija utiče na našu igru u upoznavanju
Kada flertujemo, izlazimo ili čak zadržavamo partnera, uvek procenjujemo da li je ta osoba prava za nas u tom trenutku. Neprestano sudimo o sopstvenoj vrednosti i vrednosti druge osobe, to je normalno i u redu. Duboko ispod naših strahova od starenja ili gubitka lepote leži ova napetost. Dve sile se takmiče u odlučivanju da li je neko pravi za nas ili smo mi pravi za našeg partnera. S jedne strane, želimo nekoga sa što višom ukupnom vrednošću (privlačan, inteligentan, zdrav itd.), dok s druge strane želimo i trebamo nekoga ko ima sličnu ukupnu vrednost kao mi.
Ova poslednja sila sličnosti smiruje naše snove o pronalaženju savršene osobe i naziva se asortativno parenje. Ova sklonost ka sličnim osobinama pomaže da se izbegne rizik od vrednijeg partnera koji nas napušta i pomaže u pronalaženju nekoga ko je kompatibilan. Kao što psihologinja Maryanne Fisher sa Univerziteta Sveti Marija u Kanadi i njeni kolege objašnjavaju, razumevanje naše prave vrednosti je veoma važno, inače ćemo biti odbijeni od onih koji smatraju da je njihova vrednost očigledno superiorna ili inferiorna. U drugom članku ove serije predstavićemo vam jednostavnu vežbu koju možete koristiti da razumete svoju percepciju vrednosti partnera. Veoma je zanimljivo.
Još jedan važan efekat koji treba uzeti u obzir, posebno ako ste prilično pametni, je da viša inteligencija znači veću vrednost za parenje. Ali samo do određene tačke, jer su u poslednjim godinama nekoliko studija naučnici otkrili da postoji veoma visok nivo inteligencije nakon kojeg se svaka dodatna unca inteligencije sve manje percipira kao privlačna na opštem tržištu. Pogledajmo to u grafiku (gde je X-os IQ u procentima od populacije, a Y-os koliko je privlačno od 1 do 6):
%20makes%20one%20desirable.png)
Kako je moguće da biti super inteligentan ispadne lošije? Pa, prema studijama, čini se da većina ljudi ima predrasudu da super talentovani ljudi neće biti dobri partneri. Neki od razloga koje su učesnici u studiji naveli su da bi veoma talentovani partneri verovatno bili arogantni, imali nisku emocionalnu inteligenciju, bili socijalno nespretni ili toliko inteligentni da bi došlo do neravnoteže u paru (setite se slične vrednosti partnera o kojoj smo ranije govorili?).
I pored sveprisutnim stereotipima, smešna stvar je da su istraživanja pokazala da ljudi sa veoma visokim IQ-om u stvarnom životu imaju prosečno slične socijalne veštine kao i ljudi sa normalnim IQ-om, a zapravo deluju da su manje skloni sukobima nego opšta populacija, kao što su otkrili holandski psiholozi.
Kada se fokusiramo samo na emocionalnu inteligenciju (EQ), priča je sasvim drugačija. Kao i kod kognitivne inteligencije, ljudi će pokušati da pronađu partnera sličnog nivoa EQ, ali u ovom slučaju nema ograničenja, što je viši nivo, to je bolje. Dolazi do tačke gde dodatna količina razumevanja emocija i dobre komunikacije ne donosi ništa. Pogledajmo grafikon (gde je X-os EQ u procentima populacije, a Y-os koliko je privlačan od 1 do 6):
%20makes%20one%20desirable.png)
Kada je teško pronaći pravog.
Ako biste tražili partnera sa potpuno istim osobinama kao što ste vi, i idealno čak i malo boljim, imali biste mnogo problema da pronađete nekoga, svoju tačnu kopiju, svoju polovinu. Da bismo poboljšali naše šanse za uspeh, tražimo nekoga sa sličnom ukupnom vrednošću koji nudi manje u nekim osobinama od nas, ali više u drugima. Pored toga, pošto se čini da svaka pol ima malo drugačije preferencije, a čak i svaka osoba ima svoju jedinstvenu kombinaciju želja, svako će u svet upoznavanja ući sa vrlo jedinstvenim miksom želja i faktora privlačnosti, kao što objašnjava profesor Curtis Dunkel sa Univerziteta u Zapadnom Ilinoisu u nedavnoj studiji.
Setite se koliko su neverovatno lepe mnoge supruge poznatih NBA igrača u poređenju sa samim sportistima. Pa, to je upravo zbog toga što parovi pronalaze ravnotežu između lepote žene i visokog društvenog i ekonomskog statusa muškarca. Muškarci su skloniji tome, jer fizička privlačnost igra veću ulogu za muškarce nego za žene.
Možda mislite: "Primijetio sam to i smatrao ga vrlo površnim!". Razumem vašu frustraciju. Prof. Buss objašnjava da je nauka otkrila da muškarci imaju dobar evolucioni razlog za ovu preferencu. Postoji povezanost između lepote žene i njene plodnosti. Ove vrste materijalnih preferencija se odnose i na žene, jer u nekoliko studija je otkriveno da žene daju mnogo veću vrednost od muškaraca obrazovanju, društvenom statusu i prihodu svojih partnera. Što ima smisla, s obzirom na to da je pre hiljadama godina to bio jak pokazatelj da li će porodica moći da prehrani i izdržava svoju decu. Dakle, recimo da je situacija izjednačena.
Zamka za upoznavanje za žene sa visokim IQ-om
Malo se zna o tome kako se svaka kombinacija osobina manifestuje u svetu upoznavanja, koja je bolja, a koja lošija. Međutim, postoji jedna vrlo specifična kombinacija koju nedavne studije potvrđuju, a koja mi lično deluje prilično zabrinjavajuće. Žene sa visokim ili vrlo visokim IQ-om i prosečnom fizičkom privlačnošću su u većem riziku da ne pronađu partnera.
American scientists su otkrili da je inteligencija supruga predviđena inteligencijom njihove žene, ali to nije važilo obrnuto. Inteligencija muževa predviđena je sopstvenom inteligencijom žene, ali i njenom privlačnošću. Drugim rečima, to znači da su veoma inteligentne žene morale da se takmiče za muškarce slične inteligencije sa manje inteligentnim, ali privlačnijim ženama. Efekat koji se javljao samo kod žena sa visokim IQ-om, a ne kod žena prosečne inteligencije.
Ova situacija stvara zamku za upoznavanje za žene sa visokim IQ-om, kao što objašnjava profesor Jonason, jer žene žele nekoga sličnog ili, po mogućstvu, višeg nivoa inteligencije i manje su spremne da smanje svoje standarde u ovom aspektu. Ako dodate da žena sa izuzetno visokim nivoom inteligencije ima manji izbor muškaraca, vidite da problem može biti prilično veliki, jer, kao što smo već rekli više nego što je potrebno, pokušavamo da pronađemo nekoga sličnog.
Stizanje do luke sudbine
Nakon što smo zajedno plovili neverovatnim morem inteligencije i romantičnih veza, stigli smo do luke. Pokrili smo mnogo toga o tome kako biramo romantične partnere, evolucione korene tih preferencija i kako kognitivna i emocionalna inteligencija duboko utiču na naše romantične živote. Ali to nije sve, jer se ovo znanje može primeniti za poboljšanje vašeg romantičnog života. Ako želite da naučite specifične strategije kako to primeniti, bilo da ste slobodni ili u vezi, pogledajte naš drugi članak iz ove serije: Strategije za poboljšanje romantičnog uspeha inteligentnih ljudi.
.png)
