Naučite najvažnije koncepte IQ-a

Objašnjavamo IQ skalu, prosečan IQ i opsege.

1. Šta je IQ?
2. IQ skala
3. Prosečan IQ
4. IQ Percentil
5. Raspone IQ
1

Šta znači IQ?

IQ označava kvocijent inteligencije. Sve je počelo sa francuskim psihologom Binetom. Binet je želeo da izračuna da li je dete iznad ili ispod prosečnog mentalnog razvoja dece iste starosti.

Da bi to postigao, razvio je mentalne testove koji su se davali deci različitih godina. Zatim je izračunao prosečan rezultat za svaku starost. Nakon napornog rada, dobio je proseke IQ-a za svaku starost.

Kada je novo dete testirano, proveravao je rezultate u odnosu na decu iste godine. Ako je dečak imao 14 godina i postigao 25 na testu, dok je prosek za njegovu starost bio 22, Binet je zaključio da je pametniji od proseka. Istražio je koja starost ima taj prosek, na primer, zamislimo da je dete od 15 godina po imenu Tom postiglo prosek od 25, tada bi ga katalogizovao kao mentalno starog 15 godina.

Kritičan obrt u priči dolazi od nemačkog psihologa W. Sterna, koji je uveo hronološku starost kako bi dobio dobar i lako uporediv broj. IQ kao koncept je rođen. Da bi ga izračunao, delio bi postignutu starost (koja je imala prosek postignutog rezultata) sa stvarnom starošću. U Tomovom primeru, 15 podeljeno sa 14, što je 1,07.

Budući da je rad sa decimalama bio nezgodan, uveo je množenje sa 100, kako bi ih izbegao. Tako je Tom dobio 107 IQ za nekoga njegove starosti.

Međutim, kada su psiholozi počeli da koriste IQ test za odrasle, ubrzo su shvatili da starost nije relevantna, pa su im trebali drugi način za upoređivanje inteligencije među odraslima. Da bi to postigli, jednostavno su uporedili sa uzorkom drugih odraslih, prikazali ih u obliku zvona i koristili IQ skalu, razumećemo to u sledećem odeljku.
2

Šta je IQ skala?

Sažetak: obično IQ skala ima srednju vrednost 100 i standardnu devijaciju 15. Hajde da vidimo zašto.

To je prikazano u poznatoj Bellovoj krivulji. Na jednoj osi (x osi) je nivo rezultata, a na drugoj (y osi) broj ljudi koji su učestvovali u testu i dobili taj rezultat.

Basic IQ scale
Različiti testovi imaju različite proseke i standardne devijacije (usput, standardna devijacija je normalna razlika između bilo kog nasumično uzetog rezultata i proseka). Na primer, zamislite test sa 50 pitanja i test sa 150 pitanja. Kao što možete pretpostaviti, prosečan rezultat na prvom testu mogao bi biti 35, dok bi na drugom testu možda bio 100. S druge strane, koja je uobičajena razlika između bilo kog nasumičnog rezultata i proseka? Možda je na prvom testu 1 poen, a na drugom 3 poena. Kako možemo da ih uporedimo? Ne možemo, osim ako ne transformišemo rezultate.

Kada su svi rezultati sa svih testova prikazani, izgledali su isto, većina ljudi imala je prosečnu inteligenciju, a manje na ekstremima. Da bi pronašli zajedničku osnovu, "odlučili su da koriste skalu, prosečna vrednost bi uvek bila 100, a standardna devijacija 15". Na ovaj način su rezultati uvek uporedivi.

Da bismo došli do skale, to je prilično lak proces u dva koraka. Prvo, uzmete rezultat sa testa, oduzmete prosek testa i podelite ga sa standardnom devijacijom. To je normalizovani rezultat. Već možete upoređivati između testova, ali želimo da ponovo skaliramo da bismo koristili tipičnu skalu.

Primer: zamislite rezultat od 39 na testu sa prosekom 35 i standardnom devijacijom od 2 -> (39-35) / 1 = 4. Normalizovani rezultat je "4".

Drugi korak je jednostavno ponovo skalirati na tipičnu IQ skalu sa prosekom 100 i standardnom devijacijom od 15 -> (4 * 15) + 100 = 160. Savršeno, sada kada je jasno, hajde da ponovo proverimo prosečan IQ ili skočimo na percentil.
3

Prosečan IQ?

100
Prosečan
Pošto je IQ prvi put korišćen kao kvocijent (mentalna starost podeljena sa stvarnom starošću), prosečan IQ je uvek bio 100, jer ako postignete prosečan rezultat i podelite ga sa prosečnim rezultatom, dobijate 1, koji je, kao što smo rekli, pomnožen sa 100 da bi se izbegli decimalni brojevi. Kao što znamo iz dela o IQ skali, sada računamo sa Bellovom krivom i rezultat u sredini je uvek 100. Da li bi mogao biti neki drugi broj? Da, apsolutno. Ako bi naučnici odlučili da koriste drugačiju skalu, mogli bi reći "ok, hajde da koristimo prosek od 50 ili 200". Ali to ne bi promenilo ništa.

Pošto IQ rezultati uvek znače ono što znače jer su upoređeni sa drugim rezultatima i ljudima. Ako bi prosek bio 50, onda bi 90 bio genij. To je samo pitanje kojeg proseka i standardne devijacije želimo da koristimo u skali. Bitniji je IQ percentil, hajde da ga naučimo.
4

Percentil IQ

U stvari, najvažniji i najlakši broj za razumevanje u IQ proračunima je percentil. Percentil je procenat populacije koja ima nižu inteligenciju u poređenju sa vama (ili osobom koja je radila test). Drugim rečima, koji procenat populacije ste nadmašili u inteligenciji.

Pošto je prosečan IQ 100, a po definiciji prosek leži u sredini, svako ko ima 100 IQ nalazi se u 50. percentilu, ili drugim rečima, nadmašuje 50% odrasle populacije - ili populacije svoje starosne grupe ako su deca.
5

Opsezi IQ-a

Rasponi IQ su jednostavno granice rezultata -maksimalne i minimalne- za pripadnost kategoriji inteligencije, bilo da je reč o geniju, srednjem ili niskom. Pogledajmo u nastavku najtipičnije IQ kategorije:
IQ rezultat
Minimalni IQ
Percentil
Genije
145
99.9%
Veoma visoko
130
98%
Visoko
120
90%
Srednje-visoko
108
70%
Srednje-nisko
91
40%
Nisko
86
20%
VL‍
70
2%