Šta je inteligencija prema nauci?

Živimo u stalno promenljivom okruženju. Možda zaboravljamo na to, ali dinosaurusi su to loše iskusili kada su izumrli zbog meteora. Sada, nakon Covid-19, čovečanstvo je svesnije nego ikada te činjenice.


Stalna promena prirode ima lepu, ali i tamnu stranu, punu obično skrivenih opasnosti. Zato je sposobnost organizama da se prilagode ključna za njihovu preživljavanje i reprodukciju. Ako ne bude kiše nekoliko nedelja, slonovi će morati da traže vodu na drugim mestima gde se sećaju da je bila u izobilju ili će se suočiti sa smrću. Kada majmun iznenada vidi napadačkog tigra, mora brzo da izabere najinteligentniju strategiju za bekstvo.


Kada organizmi nisu osetljivi ili su kruti na promene, postaju mamac za plijen ili pate od surovosti prirode. To je razlog zašto smo mi, kao ljudska bića, rođeni za novine, promene, evoluciju. Tu leži srž inteligencije.


Zato što ne samo ljudi, već i sve životinje imaju inteligenciju (možete saznati više u našem članku o inteligenciji životinja). Kao što možda već pretpostavljate, inteligencija je "sposobnost učenja, prilagođavanja i rešavanja problema i potreba".


Naš rast se u osnovi sastoji od usavršavanja naših veština da učimo, prilagođavamo se i rešavamo probleme. Izvršavamo zadatke, razumemo stvari, planiramo korake. Na samom početku naših života, kao bebe, tražimo stimulaciju, umerenu da, ali ipak stimulaciju. Jer to pomaže bebama da uče i rastu. Nije iznenađujuće što je želja bebe za stimulacijom, prema različitim studijama (vidi Bornstein & Sigman, 1986), dokazano snažan pokazatelj njene buduće inteligencije kada odraste.



Kako možemo meriti inteligenciju?

Sada kada znamo definiciju inteligencije u psihologiji, pitanje je kako je meriti. U stvarnosti, to se ne razlikuje mnogo od merenja drugih osobina poput ličnosti. Sve se svodi na merenje nekim testom i upoređivanje i pronalaženje razlika među osobama iz određene grupe (na primer, iz jedne zemlje).


Kada neko želi da otkrije svoj kvocijent inteligencije (IQ), to je zato što želi da predvidi svoje sposobnosti u odnosu na buduće probleme, bilo da se radi o uspehu na univerzitetu, postajanju velikog naučnika ili polaganju prijemnih ispita za neku kompaniju.


I upravo tako naučnici pokušavaju da validiraju IQ testove. S jedne strane, biraju koje sposobnosti će meriti kroz jedan ili više podtestova. S druge strane, pošto ne mogu direktno da mere nečiju sposobnost prilagođavanja, moraju da odluče koje veštine su veoma povezane.


Drugim rečima, ako neko postigne visok rezultat na IQ testu, to bi trebalo da znači visok uspeh u nekoj drugoj stvarnoj varijabli. Za to, varijable koje su do sada korišćene su uglavnom akademski učinak, uspeh na poslu ili socijalna dobrobit.


‍

Kako psiholozi konstruiraju IQ testove?

Pošto inteligencija predstavlja našu sposobnost prilagođavanja, IQ testovi procenjuju kako osoba rešava složene probleme. Mmere kapacitet za učenje, rasuđivanje i rešavanje složenih problema.


Postojale su različite teorije i predlozi o tome kako to meriti. Ipak, nije toliko važno koji IQ test probate. Zašto? Zato što većina IQ testova daje iste ili vrlo slične rezultate - takođe opisane kao jaka korelacija. Čak i kada radite testove koji mere različite veštine, obično nude isti rezultat istoj osobi. To je znak da svi pravilno mere osnovnu inteligenciju.


Some factors that scientists consider and evaluate with their tests are: how much information a person can process, the level of understanding of abstract information, whether irrelevant information is ignored, the capacity to draw inferences from the given information, or the ability to navigate through unpredictable or uncertain information.

I'm sorry, but there is no text provided for translation. Please provide the text you would like me to translate.

Neke veštine su se pokazale važnijim od drugih prilikom merenja inteligencije. To je razlog zašto se neki IQ testovi bolje povezuju jedni s drugima nego drugi. Uopšteno, testovi matriksnog rasuđivanja, aritmetike ili rečnika imaju veoma dobru povezanost sa inteligencijom. Ovo se naziva g-opterećene sposobnosti (što znači opterećene opštom inteligencijom).


Nasuprot tome, testovi koji se fokusiraju na druge veštine kao što su pamćenje i brzina obično imaju blažu povezanost. U svakom slučaju, mnogi testovi se sastoje od više baterija koje mere različite veštine. Usput, možete uraditi IQ test sa nama i otkriti svoju inteligenciju za manje od 20 minuta po smešnoj ceni ovde.

‍


Da li inteligencija i IQ testovi uopšte imaju značaj?

To je tačno i veoma važno. Postoji several studies koje daju jake razloge zašto je IQ i njegovo merenje bitno. Prvo, rizik od napuštanja škole je mnogo veći za pojedince sa niskim IQ. U društvu koje promoviše blagostanje, uspeh u školi treba da bude važan cilj. Tako će IQ testovi pružiti informacije o potrebi za posebnom pomoći u učenju i sprečiti napuštanje škole. U stvari, kao što ćemo videti u istoriji IQ-a, ovako je počelo testiranje IQ-a.


Drugo, siromaštvo među odraslima je mnogo češće kod osoba sa niskim IQ-om. Sve što možemo učiniti da poboljšamo njihovu inteligenciju pružiće im nove prilike. Treće, osobe sa niskim IQ-om imaju više bolesti koje se mogu sprečiti i povreda. Takođe, manje se posvećuju zdravstvenim tretmanima i stoga više pate od prevremene smrti.


Zbog ovih i mnogih drugih razloga o kojima možete saznati više u našem članku o tome kako IQ predviđa uspeh, IQ testovi su veoma dobar alat kada se pravilno koriste. Mogu pomoći u otkrivanju osoba sa niskim intelektom i stvaranju neophodnih uslova da napreduju i izbegnu pomenute rizike od školskog neuspeha, siromaštva ili zdravstvenih problema, između ostalog.


IQ testovi su takođe dragoceni za kompanije da odaberu najprikladnijeg zaposlenog, na sličan način na koji testovi ličnosti mogu utvrditi da li bi se prilagodili kulturi kompanije.

‍


Da li je onda validno meriti inteligenciju? Ima li smisla?

Krajem devedesetih, Američka psihološka asocijacija je odlučila da je vreme da formira radnu grupu i zaključi da li je nauka dovoljno jaka u vezi sa IQ-om. Sukob između različitih psiholoških škola trajao je predugo i morao je da se okonča.


Ono što su otkrili je da je validnost testova inteligencije bila jaka, čak uporediva sa medicinskim testovima. Pošto merenje IQ-a može poslužiti ciljevima kao što su razumevanje potencijalnog oporavka od povrede mozga ili koje veštine treba razvijati kako bi se postigla otpornost i dobrobit u kliničkom okruženju, smatrali su da je testiranje inteligencije ključni deo psihologije zasnovane na nauci.


Zanimljivo je da je konačni zaključak radne grupe misija Braintesting-a. Da ih citiramo: “koristiti testove kao korisne alate za pružanje profesionalne konsultacije pacijentima i izvorima upućivanja” (vidi Meyer 2001)


Da li su IQ testovi rasno pristrasni ili nepravedni?

Glasine su tačne. Psiholozi su otkrili da su belci, u proseku, postizali bolje rezultate od drugih grupa (na primer, crnaca u Sjedinjenim Državama), pa su pokrenuli studije kako bi proverili da li su testovi pristrasni.


Rezultati iz veoma sofisticiranih studija su iznova pokazali da rasa nije igrala ulogu. U stvari, kada su grupe mjerene odvojeno, test je bio podjednako dosljedan.


Uzroci razlika su se, međutim, činili da leže u obrazovanju, prihodima, ishrani i zdravlju, kao i očekivanjima. Kada su se ovi faktori uzeli u obzir, na primer, upoređujući bele i crne ljude sa jednakim ekonomskim statusom, prosečan IQ obe grupe bio je sličan.

I'm sorry, but there is no text provided for translation. Please provide the text you would like me to translate.

‍

Da li starost utiče na inteligenciju?

Da. Kao što objašnjavamo u našem članku o starosti i inteligenciji, kada posmatrate našu sirovu sposobnost obrade informacija, fluidnu inteligenciju, ona je pod uticajem starosti. Nakon sazrevanja, naša sposobnost počinje polako i postepeno da opada.


Međutim, prolazak vremena ne utiče na znanja koja smo stekli kroz iskustvo, što se takođe naziva kristalizovana inteligencija. Na primer, rečnik je tipičan primer kristalizovane inteligencije. Ako uporedite 25-godišnjaka sa 75-godišnjakom, oni nisu samo jednaki, već je mlađi verovatno nadmašen od strane starije osobe. Zbog toga je tako uobičajeno pronaći prilično stare univerzitetske profesore koji su izuzetno obrazovani i smatraju se veoma inteligentnim.


Sve u svemu, inteligencija se pokazala kao jedno od najkomplikovanijih i najistraživanijih pitanja u istoriji psihološke nauke. Ako vam se dopala ova uvodna reč i želite da saznate više, hajde da nastavimo sa sledećim poglavljem, počecima IQ testiranja. Saznajmo kako je sve počelo.