Čak i kada pogledamo 2% populacije sa najvišim IQ-om na planeti, nalazimo mnoštvo profesija koje nam govore da nije svaki genije naučnik ili poslovni izvršni. Ako uspeh izjednačimo sa novcem, postoji mnogo faktora koji utiču na našu finansijsku sudbinu: jedan je inteligencija, ali naš socioekonomski background i lične osobine se korrelišu koliko i IQ.

‍

Zamislite elitnu intelektualnu asocijaciju sa strogim uslovima prijema koja se proteže širom sveta, bez obzira na nacionalnost, etničku pripadnost ili politiku. Samo odabrani mogu učestvovati i postati članovi... Kako to zvuči? Iluminati? Tajanstveni klub iz Dan Braunove knjige? Ništa od toga. Govorimo o društvu koje postoji u stvarnom životu. Zove se Mensa i ima samo jedan kriterijum za prijem: pripadnost 2% populacije sa najvišim IQ-om. Sada razmislimo na trenutak. Imamo otprilike 145.000 ljudi katalogizovanih kao najinteligentniji na svetu... prva očigledna pitanja su: kakvi su oni? Da li su njihovi skupovi kao u Teoriji velikog praska? Da li su uspešniji od nas smrtnika?

‍

‍

Ključna tačka ovde je šta svako od nas smatra uspehom i kako to merimo. Ovaj apstraktni koncept je veoma ličan pogled na svet, čiji kriterijumi se u velikoj meri odnose na naše socijalno, političko i obrazovno poreklo. Štaviše, može se menjati tokom vremena, kako starimo i akumuliramo različita iskustva. Ali… budimo iskreni, uspeh u našem kapitalističkom društvu obično uključuje status i novac. Brojni naučnici su procenili odnos između IQ-a i socioekonomskog postignuća. Uspeh se ovde definiše kao zbir obrazovanja (najviši završeni akademski nivo), zanimanja (koristeći skale koje ocenjuju prestiž posla) i prihoda (tj. plate). Istraživanja uključuju merenje IQ-a dece i praćenje njih tokom najmanje 10 godina do 50!—moramo priznati da su psiholozi obdareni darom strpljenja.

‍

Rezultati pokazuju da je inteligencija u različitoj meri povezana sa uspehom. Dok je IQ dobar pokazatelj akademskih postignuća i profesije, prihodi su druga priča. Obično idu zajedno, ali povezanost nije baš jaka.

‍

Ovo možda neće biti iznenađenje. Ako bi IQ bio jedini faktor koji određuje bogatstvo, samo bi najbolji umovi bili bogati. Siguran sam da svi možemo da se setimo primera koji pobijaju tu teoriju. Svet je—uz upozorenje na spojlere!—nije strogo meritokratski. Individualne sposobnosti, kao što su pokazale studije, zaista mogu predvideti ono što zavisi od osobe, kao što je radna efikasnost. Međutim, postoje i druge varijable koje mogu uticati na naš prihod. Naše polazne tačke u velikoj meri zavise od mesta gde smo rođeni. Istraživanja su pokazala da socijalna pozadina utiče na našu buduću platu koliko i naš IQ. Na kraju krajeva, resursi i prilike variraju u zavisnosti od socioekonomskog statusa naših roditelja.

‍

S obzirom na to da je IQ delimično određen našom genetikom (kao što objašnjavamo u članku o IQ-u i genima), i da ne možemo kontrolisati ekonomsko okruženje u kojem odrastamo, možemo li zapravo uticati na našu finansijsku sudbinu? Akademski uspeh može nam dati prvi trag. Gledanje na ocene nije isto što i merenje IQ-a. Ovde dolaze do izražaja aspekti kao što su učenje povezano sa školom i motivacija. Ti faktori, koji se zapravo mogu modifikovati i poboljšati, daju umerenu korelaciju između prosečne ocene (GPA) i plate. Ipak, ne uspevamo da pronađemo jedinstveni aspekt koji može pouzdano predvideti ekonomski uspeh.

‍

Izbalansiranje šansi

Sada, radi rasprave, zamislimo da možemo izjednačiti prethodne varijable. Istražimo tri poznata intelektualca, sa pristupom obrazovanju i ekonomskom podrškom. Hoće li svi oni postati bogati?

‍

Direktno iz Italije, bio je inspiracija za pisce, slikare, pevače i vajare. Njegova legenda je neprekidno rasla kroz vekove. Njegova najpoznatija slika ostaje u centru pažnje u Luvru. Da, govorimo o Leonardu Da Vinčiju. Iako predstavlja vrhunac umetnosti i izuma, današnji standardi bi ga klasifikovali kao majstora odlaganja. Imao je nisku toleranciju na dosadu i preuzimao je previše projekata istovremeno, ponekad ih napuštajući odmah nakon konceptualizacije. Njegov perfekcionizam ga je sprečavao da proglasi sliku završenom, što je dovelo do nedovršenih dela. Sa takvom reputacijom, recimo da nijedna kompanija ne bi imenovala Leonarda zaposlenim godine.

‍

Nikola Tesla je bio srpsko-hrvatski izumitelj. Savremeni svet se u velikoj meri oslanja na njegove ideje o proizvodnji električne energije. Pretvorio je Nijagarske vodopade u elektranu. Iako je imao uticajne sponzore i zlatni period kada je bio smatran jednim od najvećih inženjera svog vremena, njegova ekscentrična ličnost i preuveličane tvrdnje o mogućim izumima dovele su do toga da ga smatraju 'ludim naučnikom'. Njegove ideje su bile osnova za razvoj daljinskog upravljanja, radara i robotike. Ipak, umro je gotovo bez novca.

‍

‍

Osoba koja se navodi kao ona sa najvišim IQ-om svih vremena, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda zbog ovog postignuća, je američka spisateljica Merilin vos Savant. Ona je matematičarka, predavačica i kolumnistkinja koja je počela da piše 'Pitajte Merilin' 1986. godine, nakon što je uključena u poznatu svetsku rang listu. U ovoj nedeljnoj sekciji magazina Parade, odgovara na pitanja o raznim akademskim temama, rešava zagonetke i daje samostalno osmišljene kvizove. Ako želite rešenje za dugotrajno pitanje, možete je proslediti njoj. Ona je zaista profitirala od svog intelekta! Forbes procenjuje njenu neto vrednost na 15 milijardi dolara.

‍

Da li IQ predviđa viši prihod? Prosečan prihod grupa sa visokim IQ-om je iznad proseka, ali analiza podataka je pokazala da kada se upoređuju oni sa višim prihodima i oni sa najnižim, glavna razlika su lične osobine. Oni u gornjem delu pokazuju veću volju, upornost i želju za napredovanjem. To sugeriše da, iako IQ igra ulogu u životnom uspehu, lične osobine su takođe određujući faktor. Bolji rezultati su snažno povezani sa ‘delanjem’. Kao što je jednom rekao Pikaso, ‘akcija je osnovni ključ za sav uspeh’.

‍

Kako inteligentni ljudi zarađuju?

Sa svim ovim informacijama, vratimo se na ljude iz Mensa-e. Da li biste mogli da pogodite koje vrste poslova imaju geniji? Dok u grupama sa visokim IQ-om neki postaju doktori, naučnici ili poslovni rukovodioci, izveštaji pokazuju da drugi biraju uobičajenije profesije poput policajaca, vozača kamiona ili staklara... Šta se dešava sa ovim izuzetno talentovanim ljudima koji imaju skromnije poslove? Da li nisu dostigli svoj 'puni potencijal'?

‍

Finansijski i materijalni trijumfi mogu se smatrati obeležjima uspeha. Ipak, postoji i druga strana medalje. Bogatstvo, slava i lepota su ono što psiholozi nazivaju ekstrinskim ciljevima. Tendenicija ka aktivnostima bila je ključna u različitim istorijskim trenucima za sticanje skloništa, sigurnosti i hrane. Ipak, u potrošačkim ekonomijama naši ciljevi se zasnivaju na društvenim i međuljudskim poređenjima. To može postati veoma opasno. Kako se materijalne vrednosti ljudi povećavaju, oni imaju tendenciju da se upoređuju sa novim društvenim grupama. Ako već imam jahtu, ono što mi sada treba je privatni avion, jer, znate, moj komšija ga ima. Stoga, naši ekstrinski ciljevi su neprekidno van domašaja. Ovaj beskrajan krug može ozbiljno uticati na naše blagostanje. To je ‘mračna strana američkog sna’.

‍

‍

U suprotnosti, intrinzične aspiracije su one usmerene na lični rast, bliske odnose, doprinos zajednici i fizičko zdravlje. Ti ciljevi ispunjavaju osnovne psihološke potrebe i zaista mogu aktivirati centre nagrade u našem mozgu. Kao što ste možda pretpostavili, istraživanja su povezala ove ciljeve sa srećom. Šta ako… ti intelektualci sa skromnijim zanimanjima zapravo razumeju život? Šta ako su doneli—svesno ili nesvesno—odluku da se fokusiraju na ono što je bolje za njihovo blagostanje?

‍

Naravno, ništa nije crno-belo. Potrebna je određena količina novca da bi se došlo do onoga što su naši preci tražili: sklonište, sigurnost i hranu. Svako od nas je različit i treba određenu ravnotežu između ekstrinzičnih i intrinzičnih ciljeva da bi imao osećaj smisla i svrhe. Međutim, vreme je ograničeno i ako morate da birate između jednog ili drugog, istraživanja snažno podržavaju fokusiranje na sebe, a ne na svoj status. Na kraju krajeva, najveći doprinosi Da Vinčija proizašli su iz njegovog jedinstvenog 'talentnog skupa' i otpora da se fokusira na jednu stvar. Tesla je svojim 'ludim idejama' postavio temelje za izgradnju robota, nešto što ni on nije mogao da predvidi. Marilin je sama izjavila da IQ ne meri mnoge aspekte koje inteligencija obuhvata. Biti pametan može značiti i raditi najbolje za sebe.

‍